Vina nisu kao deca, ali se često podjednako vole. Zajedničko im je i to što imaju godište, odnosno berbu, i baš kao što je teško razdvojiti koje dete više volite, tako je često i s berbama pojedinih vina.
Godina berbe u neku ruku godina je rođenja vina. U zavisnosti od godine do godine ukus i kvalitet vina mogu u velikoj meri da se razlikuju, pre svega zbog vremenskih uslova koji su vladali u vinogradu u ključnim periodima sazrevanja ploda. Ovo je posebno važno za vinarije u kojima vina nastaju uz minimalne intervencije u podrumu i, naravno, izvan velikih industrijskih sistema.
Na severnoj hemisferi, odnosno u Evropi i SAD, grožđe zri otrpilike od aprila do oktobra, dok se na južnom delu planete (Argentina, Australija, Novi Zeland, Južna Afrika) taj period kreće od oktobra do aprila.
Šta određuje da li je neko godište bilo dobro ili loše?
U suštini ključni faktor je uvek sunce. Što je više sunčanih dana preko godine, grožđe ima više šanse da dostigne punu i optimalnu zrelost. Ukoliko navale kiše i oblaci, proces dozrevanja je sporiji, a rizik od truljenja ploda ili razvoja štetnih gljivica veći. U obrnutom slučaju, ukoliko je u vinogradu previše toplo (mnogo dana s temperaturom iznad, recimo, 33º C) i sunčano, grožđe se delimično osuši na lozi pre nego što stigne u potpunosti da sazre, što može da ima za posledicu vino s gorkim taninima ili ekstraktna, jaka vina s mnogo alkohola.
Već iz ovoga je jasno da godište igra veću ulogu u regionima gde klima više varira, kakav je i ovaj naš. Isti je slučaj i u većem delu Evrope: Bordou, Burgundiji, Šampanji, zatim severnoj Italiji (Pijemonte, Veneto…), severnoj Španiji (Rioha), Nemačkoj i Austriji, delovima Čilea… Dobra godišta u tim regionima daju vina sa znatnim taninima i kiselinama, što kasnije omogućava da vremenom postanu još bolja. Ona su razlog zašto se uobičajila izreka da je vino s godinama sve bolje.
Na drugoj strani, u predelima gde je klima manje-više predvidljiva, bez većih oscilacija, gde je konstanto sunčano, godište igra manju ulogu, kao što je slučaj sa centralnom Španijom, Portugalom, Argentinom, Australijom, Kalifornijom, južnom Italijom… Vina odatle su uglavnom konstantnog kvaliteta i stila.
I kod velikih sistema uloga godišta je minimalizovana, budući da u njima, zahvaljujući savremenim tehnologijama i preparatima, te velikim količinama grožđa iz različitih vinograda, uvek može da se „štimuje“ krajnji rezultat i drži pod kontrolom količina alkohola, kiseline, zaostali šećer… Zbog svega toga vina iz takvih velikih industrijskih vinarija su uglavnom uvek sličnog kvaliteta, bez obzira na godinu.
Zašto treba voditi računa o godištu i kupovati upravo vina iz najboljih godina?
Iskusni kolekcionari i trgovci znaju gde i kada se u svetu kupuju najbolja vina. Dobra godina u nekom regionu znači da će vino najverovatnije biti odlično, da u podrumu nije potrebno mnogo „doterivanja“, pa su samim tim i greške svedene na minimum, te da vino treba kupiti odmah, pre nego što uđe u podrum, „na neviđeno“, čak i pre berbe (!), čime se obezbeđuje bolja cena. Potencijalno dobar posao, ali i veliko zadovoljstvo ukoliko ga kupujete za svoju kolekciju!
